Калиум пиросулфат

Од Википедија — слободната енциклопедија
Калиум пиросулфат
Назнаки
7790-62-7 Ок
ChemSpider 56432 Ок
EC-број 232-216-8
3Д-модел (Jmol) Слика
PubChem 62681
UNII AVJ6ZST7L6
Својства
Хемиска формула
Моларна маса 0 g mol−1
Густина 2.28 g/cm3
Точка на топење
25.4 g/100 mL (20 °C)
Опасност
GHS-ознаки:
Пиктограми
GHS05: РазјадливоGHS06: Токсично
Сигнални зборови
Опасност
Изјави за опасност
H314, H331
Изјави за претпазливост
P260, P261, P264, P271, P280, P301+P330+P331, P303+P361+P353, P304+P340, P305+P351+P338, P310, P311, P321, P363, P403+P233, P405, P501
Дополнителни податоци
 Ок(што е ова?)  (провери)
Освен ако не е поинаку укажано, податоците се однесуваат на материјалите во нивната стандардна состојба (25 °C, 100 kPa)
Наводи

Калиум пиросулфат или калиум дисулфат — е неорганско соединение со хемиска формула K2S2O7.

Формирање[уреди | уреди извор]

Калиум пиросулфат се добива со термичко распаѓање на други соли, најдиректно од калиум бисулфат:[1]

2 KHSO4 → K2S2O7 + H2O

Температурите над 600°C дополнително го разложуваат калиум пиросулфат до калиум сулфат и сулфур триоксид, сепак:[2]

K2S2O7 → K2SO4 + SO3

Други соли, како што се калиум трисулфат,[3] може да се распаднат и во калиум пиросулфат.

Хемиска структура[уреди | уреди извор]

Калиум пиросулфат содржи пиросулфат анјон кој има структура слична на дихромат. Геометријата може да се визуелизира како тетраедар со два агли кои ја делат конфигурацијата на анјонот на SO4 и централно премостен атом на кислород.[4] Полуструктурна формула за пиросулфатниот анјон е O3SOSO32−. Состојбата на оксидација на сулфурот во ова соединение е +6.

Употреба[уреди | уреди извор]

Калиум пиросулфат се користи во аналитичката хемија; примероците се спојуваат со калиум пиросулфат, (или мешавина од калиум пиросулфат и калиум флуорид) за да се обезбеди целосно растворање пред квантитативна анализа.[5][6]

Соединението е исто така присутно во катализатор во врска со ванадиум(V) оксид во индустриското производство на сулфур триоксид.[7]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Washington Wiley, Harvey (1895). Principles and Practice of Agricultural Analysis: Fertilizers. Easton, PA.: Chemical Publishing Co. стр. 218. Посетено на 31 December 2015. Potassium disulfate.
  2. Iredelle Dillard Hinds, John (1908). Inorganic Chemistry: With the Elements of Physical and Theoretical Chemistry. New York: John Wiley & Sons. стр. 547. Посетено на 31 December 2015. Potassium disulfate.
  3. Brauer, Georg (1963). Handbook of Preparative Inorganic Chemistry Vol. 2, 2nd Ed. New York: Academic Press. стр. 1716. ISBN 9780323161299.
  4. Ståhl, K.; Balic-Zunic, T.; da Silva, F.; Eriksen, K. M.; Berg, R. W.; Fehrmann, R. (2005). „The crystal structure determination and refinements of K2S2O7, KNaS2O7 and Na2S2O7 from X-ray powder and single crystal diffraction data“. Journal of Solid State Chemistry. 178 (5): 1697–1704. Bibcode:2005JSSCh.178.1697S. doi:10.1016/j.jssc.2005.03.022.
  5. Trostbl, L. J.; Wynne, D. J. (1940). „Determination of quartz (free silica) in refractory clays“. Journal of the American Ceramic Society. 23 (1): 18–22. doi:10.1111/j.1151-2916.1940.tb14187.x.
  6. Sill, C. W. (1980). „Determination of gross alpha, plutonium, neptunium, and/or uranium by gross alpha counting on barium sulphate“. Analytical Chemistry. 52 (9): 1452–1459. doi:10.1021/ac50059a018.
  7. Burkhardt, Donald (1965). „Sulfur trioxide production, US3362786A“. Google Patents. Посетено на 31 December 2015.