Ламиската војна (323 - 322 г. п.н.е.) или поинаку нарекувана и како војна против Антипатар[1] било востание на хеленските полиси предводени од Атина против хегемонијата на Кралството Македонија. Избувнало веднаш по веста за смртта на Александар Македонски. Атињаните ги повикале другите Хелени на борба за осамостојување, при што им се приклучиле полиси од Централна Хелада, Tесалија и Пелопонез. По почетните успеси во Битката кај Ламија (град во Tесалија) во текот на јули 322 пр.н.е., каде што настрадал водачот Леонат, биле целосно поразени од искусните македонски војсководци Антипатар и Кратер. Притоа Атина била принудена да прифати стационирање на македонски гарнизон во градот, со уште посурова хегемонија на Македонија.[2][3]
"The Lamian War-stat magni nominis umbra" The Journal of Hellenic Studies, Vol. 104, (1984), pp. 152–157
Brill’s New Pauly. vol.7 (2005) pp. 183:
Errington, R. M. Samos and the Lamian war. Chiron 5 (1975) 51-57.
Martin, G., "Antipater after the Lamian War: New Readings in Vat. Gr. 73 (Dexippus fr. 33)". The Classical Quarterly, New Series, Vol. 55, No. 1 (May, 2005), pp. 301–305
Oxford Classical Dictionary (1970)
Oikonomides, A. N. Athens and the Phokians at the outbreak of the Lamian War (= IG II 367). "The Ancient World 5" (1982) pp. 123–127.
Schmitt, O., Der Lamische Krieg (1992)
Westlake, H. D. The Aftermath of the Lamian War. "Classical Review 63" (1949) 87-90